Ponedjeljak 14.10.2024.

Partizanske noge

Ivan Goran Kovačić

Hitler ima brze Štuke,
Al uzalud on pikira,
Jer partizan, sve bez muke,
Kuda hoće odmaršira.

Štuke će se strmoglavit,
I Hitler će pasti s njima,
A partizan čas će slavit
Pobjede u hodovima.

Mussolinijev "Caproni"
I "Savoja" mitraljira -
Al dok bombe na nas roni,
Naprijed vojska nam maršira.

I svi auti, kamioni,
Motocikli i kotači
Ne pomažu, jer ih goni
Naša noga, takmac jači.

Nabrekle su na njoj žile,
Miške su ko repa krupne -
Al fašisti mišji cvile,
Kad ih ona čvrsto lupne.

Ona preko Prenja gazi,
I Ljubinu prekorači -
Bježi četnik po toj stazi,
Da ga hod naš ne zakvači.

"Deset, petnaest, bezbroj sati
Partizanska hoda noga.
Partizani neće stati -
Baš su vrazi sa tri roga!"

Tako čude se fašisti -
I kraj svoje "pašte-šute"
(Što će Dalmatin je "isti")
Na svoj kamion se ljute.

Tako ustaša se čudi,
Dok se vozi na motoru -
A partizan se usudi
Zać na Zagrebačku goru.

Partizani! naše noge
Ne potiče "pašta-šuta",
One lete krilom sloge
Planinama našeg puta.

Neka žile im se plave,
Nek im rastu miške, buti -
Al njihove neće slave
Svi motori oskvrnuti.

Učini partizan pokret -
Fašistu se koža ježi -
Brz pred nama mu je okret,
Kad pred našom nogom bježi!

Što su negdašnji rekordi
U hodanju i u trci -
Ne znahu naš hod ni gordi
Olimpijci, stari Grci.

Al od silna hoda rastu
Naše noge, što se kinu -
I skoro će, slične hrastu,
Porast uvis, u debljinu

Naš je korak uvijek veći -
Sad doseže naše more
Jednom nogom, drugom priječi
Tuđincu do Fruške gore,

Jednom nogom kod Bihaća
I Zagreba on je stao,
Drugom Crnu Goru laća
,I u Sandžak on je pao.

A kad Nijemac bi da makne
Našu nogu od Karlovca,
Druga pođe, zakorakne
Do Gackoga i Avtovca.

Čudne noge i koraci!
Kada bježe, naprijed jure-
A fašisti, baš ko raci,
Napredujuć, natrag žure.

Neće dobit rat vagoni,
Ni lokomotive teške,
Ni motori, kamioni -
Već onaj što ide pješke.

On što skače s Durmitora,
Na vrhove Treskavice,
Što pojuri sve do mora,
I na vršak Bjelasnice.

SS-trupe, vojsku Bunda,
Alpince i bersaljere
Umorila naša runda,
Što po čukama se vere.

I kad naša noga zada
Zadnji udar kamionu,
Zadnjim zamahom kad svlada
Let fašističkom avionu,

Kad fašisti još podijeli
Zadnji smrtni udar straga
(Jer sprijeda, kad bi i htjeli
Ne da njegvog bijega snaga) -

Od mora do Staljingrada
Naše noge vozit ćemo;
Nakon sramnog njinog pada-
Drugovi! već ne idemo...

Nek se naše noge voze,
Nek ih služe avioni,
A brdima neka koze -
Ko i prije - pastir goni